Kupovina polovnog automobila

Ako kupujete polovan automobil iz uvoza, onda svakako ne možete računati da je kilometraža koju vidite na instrument tabli stvarna, najčešće je umanjena za 100, a neretko i više stotina hiljada kilometara. Da biste stvorili što realniju sliku o automobilu koji želite da kupite neophodno je da dobijete na uvid servisnu knjižicu, izvršite probnu vožnju i pregledate automobil kod vašeg mehaničara.
Način na koji su prethodni vlasnici održavali vozilo je od ključne važnosti, tako da automobil koji je prešao 50.000 km i kojem prethodni vlasnik nije posvećivao potrebnu pažnju može biti u znatno lošijem stanju od automobila koji je dobro održavan, a prešao 200.000 km.


Na šta obratiti pažnju:
Ako ste već pregledali spoljašnjost, unutrašnjost i šutirali točkove 🙂 , onda je vreme da zavirite ispod haube. Obratite pažnju na bilo kakva curenja.. Proverite nivo tečnosti u rashladnom sitemu i nivo ulja u motoru. Ako je neka od njih na nivou ispod Min. to može ukazivati na nemarnost prethodnog vlasnika i na moguća oštećenja koja su nastala usled nedovoljnog nivo iste..
Startujte automobil, obratite pažnju na zvuk, svako škriputanje i lupkanje ispod haube ukazuje na neispravnost vozila. Rad motora treba da bude ujednačen – bez trzanja. Skinite čep na motoru, ukoliko se na donjoj strani čepa nalaze guste naslage ulja velika je verovatnoća da i u samom motoru postoji talog koji preti da svakog trenutka zaustavi rad motora. Takođe, ako nakon skidanja čepa iz otvora na motoru izlazi dim, to znači da je motor spreman za generalku te ako niste spremi da izdvojite dodatni novac za popravku motora, ne kupujte taj automobil… Izvucite merač za ulje i pomirišite ga, ako se oseća na benzin, odustanite od kupovine tog vozila – u najboljem slučaju su samo dotrajale dizne u svakom drugom slučaju benzin pomešan sa motornim uljem ukazuje na mnogo kompleksnija oštećenja motora.
Nakon startovanja motora sve lampice na instrument tabli treba da budu ugašene, bilo kakva lampica žuta ili crvena ukazuje na neki kvar. Dok motor radi, pravi je trenutak da proverite svetlosnu signalizaciju, kratka i duga svetla, žmigavce, brisače i brizgaljke napred/pozadi. Proverite sistem za hlađenje/grejanje kabine, na svim stepenima jačine. Naposletku proverite ispravnost sedišta i sigurnosnih pojaseva.
U prtljažnom prostoru treba da se nalazi rezervni točak, dizalica, ključ za točkove, a neretko i ključ za odvijanje svećica(u zavisnosti od modela automobila) – proverite kompletnost i ispravnost obavezne opreme.

Korozija: Kada jednom dospe na automobil teško je se rešiti. Nastaje najčešće zbog nemara samog vlasnika automobila i može se pojaviti na automobilu starom svega 2-3 godine. Sagnite se i pogledajte pod automobila, posebno deo iza pragova i rubove karoserije oko točkova. Na tim delovima kao i na donjoj ivici vrata najčešće se može uočiti pojava korozije. Troškovi saniranja korozivnog dela sa primera na slici iznose cca 50€, ako je korozija prisutna i na rubovima ostalih vrata, i ako ih imate 4, onda računajte na trošak od oko 200€. A, kada je korozija vidljiva na vratima, tada je najčešće ima na podu i pragovima automobila, računajte u tom slučaju na dodatnih cca 200€.
Jednom rečju, kada vidite koroziju – zaboravite da ste videli taj automobil!

Nakon kupovine automobila:
Neophodno je promeniti sledeće delove:
– Set kajiševa(zaupčasti, klinasti, roleri, španeri..)
– Ulje u motoru i filter ulja
– Rashladnu tečnost(ispustiti staru i sipati novu)
– Filter za vazduh

U prvih 2-3 hiljade pređenih kilometara potrebno je češće proveravati nivo svih tečnosti u vozilu da biste u slučaju curenja na vreme mogli da dolijete izgubljenu tečnost, odvezete auto u servis i zaštitite se od većeg/skupljeg kvara.

Ako kupujete automobil da biste ga koristili više godina obavezno tražite na uvid servisnu knjižicu, pregled kod svog automehaničara i test vožnju… Svako odbijanje bilo čega od navedenog je razlog više da ne kupite taj automobil.

Renault Clio

Jedan od najpopularnijih polovnjaka na našem tržištu svakako je „reno klio“ druge generacije, pre svega zbog niske cene, ali i štedljivih benzinskih i dizel-agregata. Iako njegova popularnost i dalje ne opada, sve više se traži i aktuelni „klio“ treće generacije. Razloga ima više, a najbitniji je svakako to što mu je cena u poslednje vreme značajno pala. Ipak, „klio 3“ ispravlja još jednu manu svog prethodnika, a to je manjak prostora na zadnjoj klupi i relativno skroman prtljažnik, pa je ovaj automobil daleko praktičniji za višečlane porodice.

Bogata ponuda prostora i ne treba da čudi jer je ovaj model bio jedan od prvih malih gradskih automobila koji su „narasli“ do čak četiri metra. Na ovaj način unutrašnjost im je postala prostranija, a automobil bezbedniji. Ovo se naravno, odnosi i na „klio 3“ koji je na kreš-testu agencije EURO NCAP dobio maksimalnih pet zvezdica za bezbednost putnika. Testirani „klio 3“ u verziji sa troja vrata i poznatim 1.5 dCi dizel-agregatom proizveden je 2007. godine, a prešao je gotovo 140.000 kilometara.

Ovolika kilometraža za svega pet godina, koliko je „klio“ star, i ne treba da čudi jer se automobili sa dizel agregatom na zapadu, gde je ovaj model originalno i prodat, kupuju upravo kako bi se sa njim išlo na duga putovanja. Naravno, poenta dizel-agregata upravo je ušteda, a 1.5 dCi agregat iz Renoa pravi je štedljivac. U testiranom „kliju“ bila je najslabija, ali i najštedljivija verzija motora od 68 „konja“ koja prosečno, po iskustvu vlasnika, troši oko pet litara evrodizela u kombinovanoj vožnji, a osim nje u ponudi su bile varijante istog motora sa 86 i 106 KS, dok su tokom godina dodavane i nove varijante.

Sve u svemu, reč je o štedljivom, tihom agregatu, mirnom u radu koji je sasvim adekvatan za većinu vozača „klija“. Što se tiče enterijera, „kliov“ se ne može pohvaliti nekim ekskluzivnim dizajnerskim rešenjima, pogotovo u verzijama sa osnovnim paketima opreme kakvi su najčešće na našem tržištu polovnjaka. Sve je prekriveno tamnom plastikom solidnog kvaliteta koja na nekim delovima (upravljač, ručica menjača, komande audio-sistema) i nije baš najotpornija na habanje. Takođe, ni mesta za odlaganje sitnica nema previše, ipak, svi instrumenti su pregledni i nadohvat ruke.

šta kažu serviseri

Kod polovnih „klija“ sa dizelagregatom (kakvih najviše ima po auto-placevima i oglasima) treba obratiti pažnju na tipične, uslovno rečeno, problematične elemente. Najskuplji je svakako plivajući zamajac koji, istina, retko strada, zatim sledi EGR ventil i protokomer koji se vremenom od nečistoća i uljnih isparenja isprljaju, pa ih treba očistiti. Uljna isparenja sakupljaju se i na turbini, naročito ako se automobil vozi na kraćim relacijama.

Ona se u, lakšim slučajevima, mogu otkloniti specijalnim sprejom za čišćenje, a u težim neophodna je zamena turbine. Inače, ovo se može preduprediti ako se automobil nakon vožnje ostavi da radi još minut-dva u leru. Kada već pišemo o ulju, treba reći i da se po iskustvima servisera, uljna isparenja i kod ispravnih motora skupljaju na izlazu takozvane vacuum pumpe, pa je to normalna pojava i ne može imati veće posledice.

Sa druge strane ako se uljni tragovi pojave na menjačkom sklopu, znači da je vreme zamene dihtunga na vakuum pumpi. što se tiče mehanike, najveći problem kod modela koji su prešli veću kilometražu može biti donji nosač motora, takozvana koska. Opet, po iskustvima servisera, na većini polovnih „klija“ koji stignu iz uvoza ona je zrela za zamenu pa na ovaj trošak svakako treba računati. Takođe, treba znati da je u ovom slučaju čak i polovan originalni deo bolji i trajniji od kopije. Još jedan problematičan element su sferni zglobovi, oni su slaba tačka „klija 3“ i svakako ih treba redovno proveravati. što se tiče ostatka takozvanog vešanja, spone su izdržljive, a isto se može reći i za amortizere.

Takođe, jedan od problema koji, slobodno možemo reći, konstantno muči vlasnike „klija“ svakako su sijalice i to ne samo one do farova, već i one od pozicionih svetala, osvetljenja unutrašnjosti, pa čak i sijalice koja osvetljava zadnju tablicu. Srećom, u odnosu na ozloglašenog „megana“ druge generacije, sijalice farova je na „kliju“ daleko lakše zameniti.

Ipak, ovako nešto se svakako ne preporučuje neiskusnim vlasnicima, pa je dobra ideja makar prvi put prepustiti to majstorima u servisu. Ovo je, za divno čudo, i najveći problem koji može uzrokovati elektronika jer se na dijagnostičkom uređaju retko pojavljuju kvarovi.

Serviseri savetuju da se na velikom servisu obavezno preventivno menja pumpa za vodu jer se u ogromnom broju slučajeva dešava da nakon tolike pređene kilometraže ona procure

Posle više generacija Renoovih gradskih automobila sa auspuhom koji je trajao jedva po godinu dana, „klio III“ je pokazao da su se stvari promenile nabolje

Prtljažnik je sa 288 litara, veliki napredak u odnosu na „klija II“, ipak, pojedini konkurenti nude i više

Sijalice farova su problematične – (pre) često se dešava da pregore pa se zato na njima ne isplati štedeti. Kupite skuplje (i kvalitetnije) i značajno duže će potrajati

Osovine su trajne, kao i delovi ogibljenja. Ipak, redovno, prilikom servisa treba proveravati i amortizere jer nije neuobičajeno da procure

Istorija modela

Treća generacija „reno klija“ predstavljena je 2005. godine na Salonu automobila u Frankfurtu. Tada se novi model svojom veličinom, ponudom prostora, bezbednosnom opremom i tehnološkim novitetima predstavio kao reper u klasi, a zvanična potvrda stigla je već naredne, 2006. godine kada je osvojio titulu „automobil godine“.

Tada predstavljeni model nudio je široku paletu od četiri benzinska i tri dizel agregata, raspona snaga od 68 do 111 KS. Osnovni model nudio se u verzijama sa troja i petora vrata, a 2007. godine pojavila se i karavan varijanta pod nazivom „klio sport turer“.

Obnovljeni „klio III“ predstavljen je 2009, a tom prilikom kao glavni novitet uveden je savremeni turbo benzinac oznake „TCE 100“, zapremine 1,2 litra sa, kako mu oznaka kaže, 100 konjskih snaga. On je zamenio benzinski agregat od 1,4 litra. Naslednik, „klio“ četvrte generacije, očekuje se tokom naredne godine.

CENE DELOVA U ZVANICNOM SERVISU cena (din.)
vetrobran 24.273
obloga branika 35.955
far 18.172
hauba 37.902
amortizer 7.269
kocioni diskovi 16.096
turbina 203.008
donji nosac motora 6.750
sijalica H7 472
Izvor: AK Kompresor

Renault Clio 1.5 DCI
Dužina (mm) 3.986
širina (mm) 1.707
Visina (mm) 1.493
Međuosov. rastojanje (mm) 2.575
Prtljažnik (l) 288/1.038
Rezervoar (l) 55

TEHNICKI PODACI
Motor dizel/4 cilindra
Zapremina (cm3) 1.461
Snaga 68
Obrtni momenat 160/ pri 1.700 o/min
Pogon prednji
Menjac rucni, 5-stepeni
Pneumatici 185/60 R15
Emisija CO2 123
Potrošnja (l) na 100km 4,6
Maksimalna brzina 162
Ubrzanje do 100 km/h 15,2

ZAKLJUČAK
Treca generacija „reno klija“ donosi više mesta, više udobnosti i, što je za polovnjake posebno bitno, više pouzdanosti u odnosu na prethodnu generaciju. Kako mu je i cena u poslednje vreme postala pristupačnija nema razloga da ovaj model ne uvrstite u najuži krug kandidata za kupovinu. Ipak, pre kupovine obavezno treba proveriti sve slabe tačke koje smo nabrojali.

Fiat Punto

Automobil iz Kragujevca je na našu scenu stupio u jako nezgodnom trenutku. Pojavio se kada se na našem tržištu „rodilo“ nekoliko drugih konkurentskih modela koji su cenom, a posebno kvalitetom, mogli da mu pariraju. S druge strane, dobio je zadatak da u glavama vozača u Srbiji zameni „juga“.

Brojke koje govore o njegovoj prodaji najbolje oslikavaju uspešnost poteza pojave „punta klasik“ u Srbiji, za kojeg se od njegovog pojavljivanja na tržištu opredelilo 35.000 kupaca. Ono što bez sumnje privlači buduće vlasnike svakako je lakoća održavanja ovog automobila.

Servisi za „punto klasik“ nisu skupi, a njegova jednostavna mehanika kao magnet privlači veliki broj vlasnika da se sami upuštaju u male popravke. Sa druge strane, u odnosu na suprotstavljene rivale, „punto“ ne može da se podiči kvalitetom završne obrade, a posebno razočarava kvalitet plastike u kabini, prilično lošije od one iz originalnog „punta“, što ostavlja jako loš utisak. Naročito kada se u kratkom vremenskom intervalu sedi i u kabinama ostalih rivala. „Punto klasik“ je, kada se uporede vozila istog cenovnog ranga, najsiromašniji i po pitanju opreme, tako da, za cenu polovnog „pola“, u „puntu klasik“ ne možete da dobijete radio CD uređaj, podizače zadnjih prozora i ABS.

Još jedan segment o kojem treba razmišljati pri kupovini ovog automobila je pad njegove vrednosti u slučaju kasnije prodaje. Kada su u pitanju performanse modela kojeg smo imali prilike da isprobamo, elastičnost motora nije jača strana, ali lagana karoserija omogućava sasvim pristojne krajnje brzine, uz malu potrošnju.

Kabina je jednostavna, a utisak kvari slab kvalitet plastike

Cene servisa
15.000 km 7.075
30.000 km 11.346
45.000 km 10.348
60.000 km 11.346
75.000 km 7.075
90.000 km 34,444
* cene su u dinarima
** izvor „AK Kompresor“

Fijat punto klasik 1.2 A/C dinamik
Motor benzinski/4 cilindra
Zapremina (cm3) 1.242
Snaga (KS) 59
Obrtni moment (Nm) 102
Prenos 5-stepeni, manuelni
Ubrzanje (s) 14,3
Maksimalna brzina (km/h) 155
Potrošnja (l) 8

DIMENZIJE
Dužina (mm) 3.835
širina (mm) 1.660
Visina (mm) 1.480
Međuosovinski razmak (mm) 2.460
Prtljažnik (l) 297
Rezervoar (l) 47

OPREMA
Ručni klima uređaj
Servo upravljač
Vazdušni jastuci za vozača i suvozača
Centralno zaključavanje
El. otvaranje prednjih stakala
Putni računar
Priprema za radio
Vozačevo sedište podesivo po visini
Upravljač podesiv po visini
Grejač i brisač zadnjeg stakla
Čelične felne 14 inča
Svetla za maglu

Nema zime dok ima gasa

Racunica jasno pokazuje da ce se dodatnih 1.000 evra za „puntic“ sa LPG sistemom isplatiti vec posle 22.000 kilometara

Pretnje o nestašici goriva, kao i svakodnevne priče o poskupljenju, aktuelizovale su potražnju za „fijatom punto klasikom“ sa LPG sistemom koji se prodaje već pune dve godine. U tom periodu nisu zabeležene značajnije pritužbe na nacionalni automobil sa fabričkim ugrađenim uređajem italijanske kompanije „Landi Renzo“. Kao nekoga ko nikada, bar ne na duže vreme, nije vozio automobil na TNG obradovala me je informacija da sekvencijalni sistem sa četiti odvojene brizgaljke za gas radi automatski.

Tačnije, motor se startuje na benzin, a zatim kompjuter prebacuje rad na gas. Za štedljive vozače, uverili smo se da sistem, čak i pri temperaturama ispod nule, veoma brzo (za manje od minuta), prelazi sa benzina na upola jeftiniji TNG. Zbog toga nemojte da zaboravite da dospete benzin. Kockasti prekidač kojim se komanduje gasnim uređajem smešten je levo od instrument- table.

Konstrukcija je jednostavna, sa centralnim tasterom kojim se uključuje (on) ili isključuje (off) sistem. Po vertikali je postavljeno pet dioda koje pokazuju nivo TNG u rezervoaru (5 – pun, 1 – na rezervi). Kada smo već kod rezervoara, on je smešten u prostoru za rezervni točak, čime je zadržana zapremina prtljažnika od 297 litara. Međutim, nedostatak rezervnog točka je rizik s kojim morate da se pomirite ako krećete na duže putovanje. Rezervoar je zapremine 31 litra što je dovoljno za 300 kilometara vožnje u gradskim uslovima.

Priključak za točenje TNG se nalazi ispod poklopca rezervoara. S jedne strane, rešenje je dobro jer se s polja ne primećuje da se radi o „klasiku“ na TNG. Ipak, prilikom točenja potrebno je da namontirate, odnosno prišrafite, nastavak za crevo. Obavezno obratite pažnju na to gde ste spustili nastavak, jer je moguće da ćete ga, recimo prilikom plaćanja, zaboraviti. U Fijatu su zato pripremili posebnu futrolu od veštačke kože, koja može da se zakači na privezak za ključeve.

Dobro poznati 1,2-litarski četvorocilindrični benzinac radi mirno i tiho, tako da ćete uvek „čuti“ kada vozite na gas. Naime, u kabini prodire sinhronizovano „zveckanje“ brizgaljki. Motor od 60 KS i skromnih 102 njutnmetara maksimalnog obrtnog momenta živahan je do brzina od 50-60 kilometara na sat, više nego dovoljnih u gradskoj vožnji. Iskreno, u vožnji je jako teško primetiti razliku u radu na benzin i TNG, iako prema nepisanim pravilima motor gubi i do 10 odsto snage kada koristi gas.

Jedino bi trebalo da vodite računa prilikom preticanja, jer se motor sporo budi. Kao što smo rekli, u gradskoj vožnji smo trošili oko 10 litara gasa, odnosno 8,5 litara benzina (prema bord-kompjuteru) na 100 pređenih kilometara. Onda je lako izračunati da nas 100 km vožnje na gas košta oko 685 dinara (u zavisnosti od c e n e TNG), dok smo na benzin potrošili 465 dinara više (oko 1.150 dinara). Sa razlikom u ceni od 1.000 evra između benzinskog „puntića“ i verzije na TNG, jasno je da ćete već posle 22.000 kilometara biti na nuli.

TEHNICKI PODACI Fiat Punto Classic LPG
Motor 4-cilindricni benzinac
Ventili/bregaste 2 po cilindru/1
Zapremina 1.242 kubika
Snaga 60 KS pri 5.000 o/min
Obrtni moment 102 Nm pri 2.500 o/min
Maksimalna brzina 155 km/h
Ubrzanje 14,3 s
Menjac 5-stepeni, rucni
Pogon na prednjim tockovima
Rezervoar 47 l za benzin, 31 l za TNG
Dužina/širina/visina 3.865/1.660/1.486 mm
Medjuosovinsko rastojanje 2.460 mm
Zapremina prtljažnika 297 l

Osim manje emisije ugljen-dioksida, u izduvnim gasovima iz motora koji sagoreva TNG je manje i drugih štetnih gasova. U atmosferu izbacuje 116 grama CO2 po kilometru, a s pogonom samo na benzin 133 g/km Testirani model sa opremom „dinamik AC“ košta 8.999 evra, a od opreme ima klima-ure_aj, elektropodizace prednjih prozora, upravljac podesiv po visini i bord-kompjuter, ali ne i radio-ure_aj i ABS 1 2 3 4

1. Rezervoar je na mestu rezervnog tocka
2. Vozacevo sedište je podesivo po visini
3. Prekidac za TNG uredjaj se nalazi levo od volana
4. Prakticna futrola za nastavak creva za tocenje

Cena osnovnog „punta klasik TNG“ sa popustom je 8.099 evra, a na akciji „staro za novo“ pada na 7.499 evra. Savet je da se pre kupovine dobro raspitate o ceni, jer smo primetili da se razlikuju od dilera do dilera CENA 7.799*

Peugeot 307

Malo koji polovnjak je toliko kontroverzan kao „pežo 307“. Sa jedne strane, ponuda vozila je veoma bogata, cene su povoljne, automobil prostran, a motori štedljivi, dok ga, sa druge, prati reputacija da je veoma nepouzdan i, povrh toga, veoma skup za održavanje. Najbolji način da to proverimo bio je da ovaj automobil obradimo u rubrici „polovni automobil“.

Testirana „tristasedmica“ u karavan varijanti i sa dizel-motorom od 1.6 litara u našu zemlju uvezena je iz Francuske pre nešto više od dve godine. Vlasnik se za ovaj automobil odlučio pre svega zbog prostrane unutrašnjosti i štedljivog dizel-motora, a svidela mu se i bogata standardna oprema, koja je, inače, pravilo kada je u pitanju „307 SW“. Automobil je bio u više nego solidnom stanju, a neposredno pre nego što je kupljen, prethodni vlasnik je na njemu uradio takozvani veliki servis i tada zamenio kaiševe i dopunio FAP filter.

Od tada, pa do danas, sadašnji vlasnik je uradio jedan mali servis (zamena ulja i filtera), zamenio je pločice na disk kočnicama svih točkova, a nedavno i akumulator. To bi i bilo sve od redovnih intervencija da ga nije zadesio peh – dok je automobil bio parkiran, na panoramski krov je palo nešto sa terase i oštetilo njega i vetrobransko staklo. Usledila je nimalo jeftina zamena – panoramski krov sa troškovima košta gotovo 70.000 dinara, dok je cena vetrobrana preko 28.000 dinara. Neprijatan i zaista preveliki trošak.

Na sreću, vlasnik je imao uplaćeno kasko osiguranje, pa je platio samo pet odsto učešća u šteti. Ovo pokazuje da se kasko osiguranje vozila i te kako isplati i kod novijih i vrednijih polovnjaka, a ne samo kod novih vozila u garanciji. Nakon toga, vlasnik je imao još jedan, istina, daleko jeftiniji problem – na parkingu mu je ukradena ratkapna, pa je kupio novu, originalnu što ga je koštalo oko 3.500 dinara. što se tiče problema sa elektronikom i FAP filterom koji muče pojedine vlasnike ovog modela, njih nije bilo.

štaviše, jedina, nazovimo je greška, koju je prijavila dijagnostika u zvaničnom servisu bio je prekid napona nastao prilikom zamene akumulatora.

šta kažu majstori

Ipak, da za razliku od testirane varijante nije sve tako sjajno kod „pežoa 307“, potvrdili su nam i serviseri. Nažalost, većina automobila koji na naše tržište stižu iz uvoza u prilično su lošem stanju. Prešli su veliku kilometražu, a motor i elektronika su im u generalno lošem stanju. Zato se ovde, čak i više nego kod ostalih polovnih automobila savetuje obavezna provera u servisu i na dijagnostičkom uređaju.

Najviše problema ima sa modelima iz prvih godina proizvodnje i pre redizajna, a glavni uzročnik je loš kvalitet goriva. Oni kulminiraju kod varijante sa dvolitarskim dizel agregatom od 110 „konja“ i FAP filterom, koji iz izduvnog sistema izdvaja štetne čestice.

Zbog lošeg goriva, često dolazi do njegovog zapušenja što uzrokuje probleme u radu motora. Privremeno rešenje je njegovo čišćenje, a u težim slučajevima i zamena. Takođe, FAP filter za svoj rad koristi posebnu tečnost koja se povremeno mora dopunjavati. Predviđeni interval za dopunu je oko 180.000 kilometara, međutim, praksa je pokazala da u otežanim uslovima eksploatacije i usled lošeg goriva ovaj interval može drastično da se skrati.

Troškovi dopune ovog filtera su oko 60 do 70 evra po litru, odnosno oko 200 evra za ovaj model. Od ostalih problema, loše gorivo uzrokuje i zapušenje EGR ventila i skraćuje životni vek merača protoka vazduha. Na dizelašima strada i plivajući zamajac, a tom kvaru je posebno podložna varijanta 2.0 HDi sa 110 konja.

Kod modela iz prvih godina proizvodnje može doći do problema u radu klima-uređaja, a kod karavan verzije stradaju amortizeri petih vrata. Takođe, jedan od problema kod starijih modela, napravljenih pre 2005. godine bio je i senzor temperature motora, koji, kada je neispravan, bespotrebno pali upozoravajuću lampicu o pregrevanju.

što se motora tiče, kod dizelaša se preporučuje dvolitraš od 90 konja, kao i noviji dizel motori od 1.6 litara, dok se od benzinskih agregata kao pouzdan izbor preporučuje onaj od 1.6 litara, mada kod njega u pojedinim slučajevima može doći do otkaza bobine. Ogibljenje je pouzdano i dobro podnosi srpske puteve, a može se jedino desiti da nastradaju poprečni stabilizatori.

Korozija je retkost, a vlasnika mogu nervirati neispravni elektropodizači stakala i problemi sa ekranom putnog kompjutera. Još jednom svakako treba napomenuti da je većina problema ispravljena nakon redizajna „tristasedmice“ 2005. godine.

Istorija modela

Popularna „tristasedmica“ predstavljena je još 2001. godine, a titulu automobil godine osvojila je naredne, 2002. Svojim dimenzijama i prostranim enterijerom unela je pravu revoluciju u kompaktnu klasu, a u ponudi su bile varijante sa troja i petora vrata, karavan kao i kupekabrio verzija.

Takozvani „fejslift“ je ura_en 2005, a tada su uvedeni savremeni dizel agregati od 1.6 litra sa 90 i 110 KS, dok su postojeci benzinci i dizelaši ojacani. Ono što je tako_e bitno, tom prilikom su ispravljene brojne greške u elektronici, pa su „307“-ice, napravljene nakon ove godine, znacajno pouzdanije od onih starijih i to treba imati u vidu prilikom kupovine polovnih.

Filter cestica može biti problematican u slucaju da se koristi loše gorivo

Peugeot 307 SW 1.6 HDi
Dužina (mm) 4.428
širina (mm) 1.757
Visina (mm) 1.544
Međuosov. rastojanje (mm) 2.708
Prtljažnik (l) 520/2.211
Rezervoar (l) 60

TEHNICKI PODACI
Motor dizel/4 cilindra
Zapremina (cm3) 1.560
Snaga (KS) 110
Obrtni momenat (Nm) 240 pri 1.750 o/min
Pogon prednji
Menjac rucni, 5-stepeni
Pneumatici 205/55 R16
Emisija CO2 (g/km) 131
Potrošnja (l) 5,0
Maksimalna brzina (km/h) 183

CENE DELOVA U ZVANICNOM SERVISU cena (din.)
EGR ventil 45.896
Prednji diskovi 11.221
Prednje plocice 4.994
Prednji far 16.039
Vetrobran 28.620
Branik prednji 32.454
Hauba 39.550
Amortizer prednji 5.836
Protkomer 13.352
izvor: Verano motors

ZAKLJUCAK

Preporuka ili ne? Odgovor na ovo pitanje, kada je „pežo 307“ u pitanju nije lako dati. Mogao bi da glasi i da i ne. Mlađi modeli (od 2005. i noviji) svakako je zaslužuju, bez ikakve rezerve, dok kod starijih polovnjaka zavisi od slucaja do slucaja. Detaljna provera pre kupovine je obavezna kako bi kasnije izbegli potencijalne probleme u servisu.
Zato krajnju ocenu treba shvatiti uslovno, odnosno, ona se prvenstveno odnosi na testirani automobil, proizveden nakon restilizacije, dok oni iz ranijih godina zaslužuju najmanje jednu zvezdicu manje.

Polovni automobili iz uvoza (mobile.de)

Ukoliko spadate u grupu onih koji planiraju da uvezu polovan automobil iz neke od evropskih zemalja, onda ste na pravom mestu. Nakon što smo dobili prilično veliki broj zahteva od naših posetilaca koje su interesovali web sajtovi na kojima mogu da pronađu auto za kupovinu odlučili smo da napravimo istraživanje i za vas smo izdvojili spisak specijalizovanih sajtova koji pružaju detaljne informacije o trenutnoj ponudi takvih vozila na evropskom tržištu, što podrazumeva: sliku, detaljan opis automobila i osobu za kontakt. Jedan od najpopularniji je svakako mobile.de

Polovni automobili – Nemačka

www.mobile.de
www.webauto.de
www.autoscout24.de
www.auto-m.com
www.automobile.de

Polovni automobili – Italija

www.autoscout24.it
www.autoshopping.it

Polovni automobili – Francuska

www.lacentrale.fr
www.automarche.fr

Takođe postoji mogućnost kupovine automobila koji su već uveženi iz inostranstva i nalaze se na auto placevima širom Srbije. Najčešće je carina već plaćena od strane auto-kuće i prilikom kupovine takvog automobila kupcu ostaje samo da ga registruje na svoje ime. Automobili su najčešće uvezeni iz Italije i Nemačke. Jedan od boljih sajtova na kojem se vrlo lako može pronaći automobil je www.polovniautomobili.com. Koristeći formu za pretragu moguće je filtrirati prikaz po regionu, gradu, proizvođaču, modelu, godini proizvodnje, pređenoj kilometraži, obliku šasije i ceni automobila.